U potrazi za jednom sasvim posebnom tajnom, posetili smo jedno sasvim posebno mesto. Ušuškano u padine moćnog Kopaonika, čija netaknuta priroda oduzima dah, leži malo selo Igroš okruženo bogatim poljima, čistim planinskim potocima i šumom borova. Baš to malo mesto čuva i neguje tajnu hrane za dušu o kojoj vam donosimo priču u ovom tekstu.
Tokom oktobra bili smo u gostima Bakinoj Tajni, u Igrošu podno Kopaonika gde se krčkaju svi oni neodoljivi ajvari, džemovi, slatka i sokovi. Kao dobar domaćin, Bakina Tajna nas je dočekala svojim prirodnim, domaćim proizvodima i otvorila vrata svoje fabrike da nam pokaže kako se rađa čuvena hrana za dušu. Ali, naša priča počinje mnogo pre nego se zakorači u proizvodnju, jer su za vrhunsku hranu neophodni vrhunski plodovi koje samo čista priroda može da pruži.
Foto BizLife
Bakina Tajna okupila je sjajno društvo. Bilo je pravo zadovoljstvo družiti se sa divnim kulinarskim blogovima: Vita, Spice Sunshine, Jekin Kapric, My Tasty Pot, Coolinarija i Keva sa elanom
Tako, u stvari, naša priča kreće sa samim Kopaonikom. Dobro je poznato njegovo raskošno prirodno bogatstvo zbog kog je ova planina proglašena nacionalnim parkom još 1981. godine. Kopaonik je poznat i kao stanište brojnih retkih biljnih i životinjskih vrsta; po gustoj mreži kristalno čistih planinskih voda, gejzira, vodopada kao i onih lekovitih, termalnih. Poznat je i po svom čistom vazduhu kojim smo željno punili pluća, i po skoro 200 sunčanih dana tokom godine.
Ono što se možda o Kopaoničkoj regiji manje zna, jeste bogatstvo njenog tla i to posebno retkim mineralima. Jedan od njih, veoma važan za našu priču, mineral zeolit, još je u vreme antičke Grčke bio prepoznat kao magični kamen ili kamen života. A upravo malo selo Igroš leži na jednom od najvećih svetskih nalazišta ovog retkog minerala.
Tako bogato tlo, pomognuto oazom netaknute prirode, vazduhom, vodom i suncem koje izdašno greje, rađa neke od najlepših plodova: posebno mirisnu sortu paprike i slatko, sočno voće koje se u pogonu Bakine Tajne pretvara u vrhunski domaći ajvar, džemove, slatka i sokove. I to po tradicionalnim recepturama po kojima su ove delikatese spremale i naše bake.
I sami smo imali prilike da se uverimo sa koliko se posvećenosti, pažnje i ljubavi u Bakinoj Tajni priprema hrana. Slatka od šumskih jagoda, borovnica, kupina i dunja se i dalje kuvaju baš kao nekad u velikim šerpama, kako bi se u sirupu očuvali celi komadi voća. Voće za sokove se ovde pažljivo pasira kako bi se očuvali svi dragoceni delovi ploda i dobio matični sok koji se zatim razblaži samo čistim sokom belog grožđa.
Foto BizLife
Ajvar, po kom je Bakina Tajna i najviše poznata, priprema se isključivo od pečene paprike posebne sorte za ajvar, uz malo ulja, soli i sirćeta, dok tehnologija kuvanja pod vakuumom omogućava da se ajvar kuva na izuzetno niskim temperaturama od 50 do 60 stepeni i tako zadrži izraženu notu svežine povrćnog ukusa. Jednakom tehnologijom dugotrajnog kuvanja na izuzetno niskim temperaturama pripremaju se i džemovi. Kako nam kaže Nenad Kostić, rukovodilac proizvodnje: “Kriterijumi za kvalitet su oštri i te kriterijume stalno povećavamo, a najbitnije je da proizvod ima konstantan kvalitet.“
Foto BizLife
Najnovija linija voćnih namaza sa medom sadrži samo 60% čistog voća i 40% pravog prirodnog meda, i ima do 30% manje kalorija u odnosu na ekstra džemove. Foto BizLife
O oštrim kriterijumima i vrhunskom kvalitetu govore i brojne međunarodne nagrade koje proizvodi Bakine Tajne iz godine u godinu osvajaju. Između ostalih čuvene Superior Taste Award, Great Taste Award, World’s Best Innovative Juice, World Star for Packaging, World’s Original Marmalade Award. Pored nagrada, ove teglice osvajaju i srca ljubitelja dobrih ukusa širom sveta, baš kao što su osvojile i naša.
Foto BizLife
A osvojiti srce je velika stvar, pa smo, sladeći se sokovima i voćnim namazima sa medom, i degustirajući ajvar sa maslinovim uljem, naše omiljene klasične ajvare, pinđure i ljutenice pitali u čemu je tačno tajna. Odgovore nam je, kao u nekom čarobnom filmu, odmotavao svaki sledeći zalogaj koji bi nas poveo pravo za trpezarijski sto na kom su nas pre škole čekale tople prženice i tegla ajvara pored; u bakinu ostavu u kojoj smo krišom prstom pravo iz tegle jeli tek spremljen pekmez od šljiva; do osmeha i radosti uz ponuđeno slatko i vodu; na nepregledna polja gde se vredne ruke staraju da se povrće i voće gaji u skladu sa prirodom. I isto tako i jela pripremaju.
Jer su samo najbolji zreli i sveži plodovi dobri kada se kuva za one koji se vole. Prirodna hrana kojoj se zna poreklo i koja se sprema po dobro oprobanim starim receptima. Sa puno ljubavi koju svaki zalogaj čuva da je prenese dalje. Rekli bismo da upravo u tome leži tajna hrane sa dušom.
