10 zanimljivosti o paprici – I deo Recepti ajvar.com

10 zanimljivosti o paprici – I deo

by popular

Slučajno pronađena, greškom nazvana i širom sveta obožavana, za papriku se veruje da je jedna od prvih odomaćenih kultura i danas teško da možemo da zamislimo bilo koju kuhinju bez paprike u nekoj od njenih varijanti. Šta je to što papriku toliko izdvaja u kulinarstvu, da li je paprika povrće uopšte, zašto ljute papričice nisu svuda jednako ljute, koje su sve blagodeti paprike i druge zanimljivosti koje možda niste znali o paprici otkrivamo u našim tekstovima o paprici ovog meseca.

Danas postoji na hiljade slatkih i ljutih vrsta paprike u svetu i mi ih sve volimo. Naravno, najviše onu šiljatu i crvenu od koje pravimo naš ajvar, Kurtovsku kapiju koja je svoju dobro poznatu punu i slatku aromu razvila zahvaljujući izuzetnim karakteristikama plodnog podneblja jugoistočnog Balkana odakle je potekla. Posebno kopaoničke regije čije zemljište bogato mineralima i jedno od najvećih nalazišta zeolita u svetu udruženo sa čistom vodom, vazduhom i lokalnom klimom, čini ovu papriku robustnog mesnatog ploda idealnom za ajvar.

Paprika je biljka iz reda pomoćnica, koja se veoma lako i brzo prilagođava i razvija i danas se procenjuje da u svetu ima oko 50,000 vrsta kultivisanih paprika a sve su razvijene od samo pet osnovnih vrsta zajedničkog imena Capsicum. Najčešća paprika kakvu danas znamo potiče od vrste Capsicum annuum. Divljih vrsta paprika koje i dalje rastu posebno u svojoj postojbini, Centralnoj i Južnoj Americi ima daleko više, samo u Meksiku postoji više od 140 različitih vrsta ljutih papričica na primer.

1. Jedna od najstarijih kultura u svetu

Semenke ljutih papričica starije od 6000 godina, kao i tragovi paprika na različitom praistorijskom kuhinjskom posuđu na prostorima centralne i južne Amerike, posebno Perua, ukazuju da je paprika jedna od prvih kultura koju je čovek uzgojio i koristio u jelima.

U Evropu su ih nakon otkrića Amerike doneli portugalski i španski brodovi tokom 16. i 17. veka, a do naših balkanskih predela stigla je trgovačkim putevima preko Turske. U početku korišćena kao ukrasna biljka u raskošnim baroknim vrtovima Evrope, vrlo brzo je dobila svoje cenjeno mesto u kuhinji zbog svog divnog ukusa, prepoznatljive arome i svestrane primene.

2. Ime je dobila greškom

Kako priča kaže, Kolumbo ne samo da je bio u zabludi oko kontinenta koji je pronašao da je tamošnje stanovništvo nazvao Indijancima, već je i za papriku bio ubeđen da je u stvari plod crnog bibera. Doduše, Kolumbo je prvo nabasao na suve ljute papričice i doneo ih u Evropu, gde su svi zajedno zaključili da zbog ljutog ukusa mora biti da je biljka neka vrsta bibera. Od tada pa sve do danas, paprika je zadržala ime po biberu.

Još jedna etimološka zanimljivost je i da je sama reč paprika baš u ovom svom obliku jedna od najčešćih reči sa našeg podneblja koja se koristi u engleskom jeziku i jedna od prvih usvojena u esperanto jeziku. Reč paprika je preko mađarskog jezika stigla u engleski jezik i koristi se da označi suvu mlevenu ili tucanu papriku koja se koristi kao začin.

3. Paprika je u stvari voće

Hm, mi ćemo i dalje o njoj misliti da je povrćka, ali paprika u stvari spada u voće i to zato što plod raste iz biljke koja cveta i sadrži semenke. I ako vam sada dok ovo čitate na pamet padaju još neke jestive biljke koje isto tako rastu pa se pitate da li je i to voće, u pravu ste, ovo važi i za paradajiz, krastavac i tikvice na primer. Precizno gledano, u povrće bi spadalo sve ono jestivo lišće, stabljike, korenje, cvet ili semenka biljke. No, šta god one bile, voće, povrće ili začin, mi nastavljamo da uživamo u paprikama kao i do sada.

4. Zašto ljute papričice nisu svuda jednako ljute

Svi mi koji volimo ljute papričice znamo da je prvi zalogaj najblaži a da kako se približavamo peteljci paprika postaje sve ljuća i ljuća. To je zato što u ovom delu paprike ima najviše kapsaicina koji daje onaj poznati osećaj vatre u ustima. Kapsaicin je najviše prisutan u onim tankim mesnatim delovima koji telo papričice spajaju sa semenkama, pa ako ga pažljivo odstranite papričice će biti manje ljute.

I još jedan trik da se ne zaljutite dok čistite i spremate svežu ljutu papričicu: odsecite joj peteljku, pa je pod mlazom hladne vode prosecite uzdužno da kašičicom uklonite semenke i unutrašnje ljute delove. Odmah zatim dobro operite ruke, dasku i pribor da uklonite ljuta ulja koje sveže papričice puštaju. A ukoliko se i desi da se kojim slučajem zaljutite papričicom odmah popijte čašu hladnog mleka. Mleko sadrži kazein sastojak koji utiče na kapsaicin i ublažava njegovo dejstvo.

5. Paprika na dan za dobro zdravlje i vitku liniju

Samo jedna crvena paprika zadovoljiće čak više od 100% preporučenog dnevnog unosa vitamina C i do 300% preporučenog dnevnog unosa vitamina A koji će vid učiniti oštrijim, a dodatno ćete uneti i vitamin K1, vitamin E, folnu kiselinu, kalijum, gvožđe. Kombinacija gvožđa i vitamina C u paprici pogoduje boljoj apsorpciji ovog minerala, pa redovna konzumacija paprike može da pomogne u prevenciji anemije. Naučnik koji je i otkrio vitamin C početkom prošlog veka, mađarski fiziolog i nobelovac, Albert Sent Đerđi u svojim eksperimentima izolovao je vitamin C između ostalog upravo iz paprike, one mađarske crvene od koje se pravi čuvena suva mlevena paprika začin.

Uz sve ovo, paprika je siromašna kalorijama a bogata vodom te je pravi čuvar vitke linije. Kao i naš ajvar, koji po jednoj kašičici sadrži svega 7 kalorija.

Paprika nam je nepresušna inspiracija, toliko toga ima zanimljivog i korisnog da se o njoj može pisati u nastavcima, stoga smo i mi ovaj tekst podelili u dva dela. Nastavak o drugih pet zanimljivosti o paprici uz savete kako sve možete da čuvate papriku i produžite joj svežinu pročitajte ovde – 10 zanimljivosti o paprici – II deo.

Uživajte u čitanju i ako vi imate još koju zanimljivost o paprici, podelite ih ovde sa nama.

 

Svideće vam se

OSTAVITE KOMENTAR